Петар Марковић је дугогодишњи фоторепортер, један од оснивача фотографског колектива Инверт и члан пројекта Sharp Shooters. 

Шта је за тебе фотографија?

За мене је фотографија начин изразавања, преносење емоција које ја у том тренутку осећам и замрзавам тај моменат и преносим другима. Ти замрзнути моменти су фрагменти мог живота који су остали забележени управо фотографијом и не постоје речи које могу неке ствари да објасне и дочарају као што то може фотографија.

Како си почео да се бавиш фотографијом?

Фотографијом сам почео да се бавим сасвим случајно, имао сам новац, купио фото апарат јер сам волео да идем са кумом на журке и он ми је рекао: “ајде некад да узмес неки фото апарат да се сликамо”.

Када сам почео да радим у дневним новинама, то је онда постао озбиљан посао, то сам схватио већ као дневну рутину, да ја треба да се појавим у редакцији, да треба да донесем фотографије са одређеног снимања, да то буде фул квалитет и ту заправо почињеш да учиш неке озбиљне ствари и почињеш буквално да се бавиш фотографијом.

Када мислиш да си постао фотограф?

Мислим да сам схватио да сам постао фотограф оног тренутка када су ме млади ентузијасти и аматери позвали да их научим нешто. Тада сам схватио да ја знам нешто, ја сам заправо нешто схватио и радим у правом смеру, чим ме људи зову да их нешто научим. То је тренутак када сам схватио да сам себе склопио као фотографа и што се тиче стила и мог неког искуства.

Омиљени стил?

Омиљени стил немам тачно одређени. У редакцији си за дневне новине и магазине и радиш буквално све што људском уму може да падне на памет. И репортаже и папараззо и хронику. Највише ми је легла документарна фотографија, јер ти у том тренутку правиш истину, бележиш је у том тренутку док се догађа. Гледам студијске, модне фотографије и видим да је то доста креативно и да треба уложити доста труда и то треба да направиш сам. Да ни од чега направиш торту, а ми јуримо ту торту по граду!

Шта чини добру фотографију?

Добра фотографија је она која прича причу. Може да буде и технички неисправна, може да буде буквално телефоном направљена. Добра фотографија је она која изазива било коју врсту емоције и прича неку истиниту причу.

А фотографа?

Доброг фотографа чини жеља за сталним учењем. Јер не можес да седиш код куће и да направиш добру фотографију. Не можеш гледати ТВ и направити добру фотографију, не можеш шетати улицом без камере и направити добру фотографију, а опет не можес ни да се сеташ са камером без тога да видиш одређени тренутак. Оно што чини доброг фотографа је глава, како ти видиш свет.

Најупечатљивији моменат у каријери?

Најзанимљивији ми је пројекат који смо направили и зове се Sharp Shooters и стварно су људи одyшевљени тиме. Довели смо младе амбиционзне фотографе, и професионалце на истом месту и у исто време и то је једно лепо дружење и размена енергије и искуства. Некако најлепши је тај тренутак када видиш толико људи који воле исту ствар на истом месту и причају о томе, а ти си то све замислио и скупио их на исто место. То је један од најлепших тренутака у каријери дефинитвно.

Како видиш будућност фотографије?

Будућност фотографије и јесте и није светла. Светла је што се тиче технологије, све нарпедује језиво и сада се добрре фотографије праве мобилним телефоном и то је сјајно. Имаш камеру у џепу и правиш шта хоћеш и супер је, а лоше је што свако може да буде фотограф и мало се спушта и цена и некако некада су фотографи били господа, а данас су само обични радници…на то се свело. Надам се да ће људи временом схватити и да је ово кратког рока.