Бр. 2013/4698
Бр. 2013/4752
ЗАВОД ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СВОЈИНУ
1 1 0 0 0 Б е о г р а д
улица Књегиње Љубице бр. 5
УРЕЂЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА
ПРЕДЛОГ ТАРИФЕ НАКНАДА ОФА
ОФА сходно позиву за уређење захтева од стране Завода за интелектуалну својину Србије (у даљњем тексту: Завод), уређује захтев под следећим тачкама:
1.ТАКСА ЗА ПРЕДЛОГ
1. 1Такса на предлог за одредјивање тарифе у износу од 280,00 динара (први оригинални примерак)е са кабловским реемитерима
2. ПОДАЦИ И ЧИЊЕНИЦЕ У ВЕЗИ ПРЕГОВОРА О ОДРЕЂИВАЊУ
ТАРИФЕ:
2.1 ОФА је послала позив кабловским реемитерима објавом дана 21.08.2013.год. огласа у Службеном гласнику број 74, објавом огласа дана 20.08.2013.год. у дневном листу Данас број 5804 и објавом на интернет страници ОФА дана 19.08.2013.год. и позивом, иако није била у законској обавези и на адресу кабловских реемитера и то:
а. репрезентативно удружење кабловских оператера- Пословно удружење кабловских оператера Србије, Београд; ул. Милутина Бојића 2
б. индивидуални корисник – СББ д.о.о., Београд; ул. Краља Петра бр. 45
в. индивидуални корисник- ЈП ПТТ саобраћаја “Србија” Београд ПЈ “Кабловскодистрибутивни систем – КДС”, Београд, ул. Палмотићева бр.2
г. индивидуални корисник – Теленор а.д. ул. Омладинских бригада бр. 90
д. индивидуални корисник – Телеком а.д. ул. Таковска бр. 2
ђ. остали индивидуални корисници горе непоменути
Ни један од кабловских реемитера није се јавио, писмено, телефонски, преко сајта или на интернет адресу а преговори односно, време за јављање кабловских реемитера није истекло до седнице ОФА дана 18.10.2013.год. па је можда због тога читајући записник са седнице од 18.10.2013.год. изгледало да се неко од реемитера јавио за преговоре што не одговара чињеницама већ је ОФА очекивала до последњег дана рока да се неко од кабловских реемитера јави и покуша да склопи договор око тарифе са ОФА.
Прилог: позив- оглас у службеном гласнику бр.
74 од 21.08.2013.год.
позив- оглас у дневном листу “Данас”
од 20.08.2013.год.
позив- оглас print screen са сајта ОФА
3. КРИТЕРИЈУМИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ТАРИФЕ
3.1. Како се нико од кабловских реемитера није јавио за почетак преговора, ОФА је утврдила критеријеме за одређивање тарифе а имајући у виду законске оквире у смислу члана 170. Закона о ауторском и сродним правима.
Члан 170. Закона о ауторском и сродним правима је прописано
став 1.Тарифа мора да буде примерена врсти и начину искоришћавања ауторског дела, односно предмета сродног права.
став 2. Ако је искоришћавање предмета заштите нужно за обављање делатности корисника (у случају емитовања или концертних коришћења предмета заштите и сл.) тарифа се одређује по правилу у процентуалном износу од прихода који корисник остварује обављајући делатност у оквиру које искоришћава предмете заштите. Тај износ мора да буде у сразмери са значајем који за приходе корисника има искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.
став 4. Уз накнаде које су одређене на начин прописан ст. 2. и 3. овог члана, тарифом се одређују и најнижи износи накнада за искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.
3.2 Имајући у виду цитирану законску одредбу, за реемитовање важи исто правило које се односи на законско образложење за емитовање, пошто је искоришћавање ауторских дела из фотографске области нужно за обављање делатности, (фотографије су саставни део тв емисија, односно програма који се се реемитују а основна делатност кабловских реемитера је реемитовање програма) па се тарифа накнаде одређује по правилу у процентуалном износу од прихода који корисник остварује обављајући делатност у оквиру које искоришћава предмете заштите.
ОФА је покушала да утврди тарифу на основу података о профиту корисника услуга који обављају делатност у оквиру које искоришћава предмете заштите. На основу званичног извештаја Агенције за привредне регисте само за једног кабловског реемитера, СББ, Београд приходи су у 2012. били преко 13 милијарди (који по неким незваничним показатељима и изводима из новинских прегледа покрива око 50% српског тржишта кабловске мреже).
прилог: – финансијски извештај за СББ – извод са сајта Агенције за привредне
регистре;
Укупни приходи осталих корисника (за које ОФА није могла да утврди тачан број) тешко да могу да се са поузданошћу да се утврде. И ако би се утврдили, да остали кабловски реемитери покривају 50% тржишта и да имају приближно исти профит од 13 милијарди динара, значи све укупно да је профит кабловских реемитера 26 милијарди динара у Србији, треба утврдити који је то део профита корисника услуга који обављају делатност у оквиру које искоришћавају предмете заштите.
Из приложеног, очигледно да је веома тешко сазнати пословне податке за сваког кабловског реемитера посебно, а нарочито колико износи део наведеног профита – да би се у односу на профит утврдио проценат. Због тога је ОФА утврдила наведену тарифу (а које примењују све организације у иностранству) кроз пропорционалну накнаду од профита који остварују корисници, кабловски реемитери од рачуна по кабловском прикључку. Управо, то је део прихода који остварују правна лица – кабловски реемитери у Србији обављајући делатност у оквиру које искоришћава предмете заштите.
Чланом 170. став 5. Закона о ауторском и сродним правима је прописано да приликом одређивања тарифе узимају се у обзир тарифе колективних организација држава чији је бруто друштвени производ приближне вредности бруто друштвеном производу Републике Србије.
4. Да би се утврдио други елеменат тарифе, проценат тарифе у односу на профит, сходно члану 170. ст.5 Закона о ауторском и сродним правима пошло се од тарифа колективних организација у иностранству које имају приближну вредност бруто друштвеног производа Србије. ОФА осим Мађарске и њене организације ХУНГАРТ, није нашла такву организацију. Међутим, и ова организација има само означене тантијеме које се односе на фотографе али није поставила на свом сајту тарифу у погледу накнаде за кабловске реемитере.
прилог: – ХУНГАРТ, www.hungart.org,накнаде http://www.hungart.org/lista.php?azon=5
– превод накнаде
4.1. Иако цитирана законска одредба (члан 170. ст. 5 ЗАСП) може да се тумачи широко, да се, приликом одређивања тарифе, узимају у обзир тарифе било које организације која остварује колективна имовинска права аутора, сматрамо да она мора да буде, ипак, одређена у односу на два битна елемента, први, према врсти имовинских, ауторских права које остварује и друга, да је сродна организација која окупља исту врсту аутора, фотографе. Једино тако можемо доћи до тачног процента тарифе у Србији.
4.1. И друштвени бруто производ приближне вредности као у Србији (који се наводи у цитираној законској одредби) сматрамо да не може да буде тачан корелатив за правилно утврђивање процента тарифе. Ово из разлога што у свакој земљи и са приближним друштвеним бруто производом не учествују елементи који га сачињавају у сличном већ у различитом проценту. Тако на пример, елементи услуге и потрошња хране. У једној држави учествовање трошкова услуга могу да буду 10% а трошкови хране 30% док у другој држави је обрнута сразмера али опет коначни збир за обе државе може да буде приближна вредност друштвеног бруто производа што не може да чини никакво реално поређење трошкова.
Због тога је најреалније поређење за утврђивање процента тарифе коришћење елемента у друштвеном производу који директно утиче на пропорционалност тарифа накнада у другим земаљама – а то су услуге или још ближе, услуге кабловских реемитера.
5. Зато смо пошли од организација за колективно остваривање права фотографа која садржи детаљне и релативно јасне податке и чињенице потребне да би ОФА могла да упореди и одреди своју тарифу а то је Bild-Kunst, Бон, Савезна република Немачка. На сајту организације се не налази уговор са кабловским реемитерима али одређене су висине тарифа за врсту имовинских ауторских права коју колективно треба да остварује ОФА.
5.1. Ова Немачка организација за колективно остваривање права осим других аутора и фотографа одредила је тарифу за исту врсту имовинског ауторског права које се остварује на колективан начин – кабловско реемитовање. Иако се тарифа односи на хотеле, затворе, посебну групу становништва – пензионере, сматрамо да не постоји други економски разлог да се она не односи и на остало становништво (ово посебно јер ако би узимали у обзир тарифу која се остварује за друге врсте имовинских ауторских права a односи се на фотографе, тарифа би била неупоредиво виша). Тарифа која се односи на коришћење услуга од стране кабловских реемитера одређена је у односу на филмске ауторе и ликовне уметнике (није баш најјасније зашто су фотографи овде изостављени а уврштени у друге врсте одељака тарифа, вероватно зато што се ради само о филмовима али ни то није баш најјасније пошто се не наводи тарифа за остале реемитоване тв програме) али у овом случају она садржи све остале битне елементе за економско, пропорционално поређење.
прилог: – Билд Кунст сајт увод – тарифе, – The Re-Transmission of Television
Broadcasts by Cable са преводом тарифе за реемитовање овлашћеног судског
тумача;
– кабловски рачун једног од кабловских реемитера у СР Немачкој; тромесечни
рачун (у питању је рачун за микроталасну реемисију програма ) са
преводом овлашћеног судског тумача;
– кабловски рачун једног од кабловских реемитера у Републици Србији
5.3. Иако се ова накнада односи по соби, сматрамо да је она у најприближнијој вези са кабловским прикључком ако пођемо од тога да се накнада тражи по прикључку. Скоро је незамислив начин за утврђење по собама или становима у Србији за разлику од СР Немачке која прикупља све врсте података и систематских их анализира.
6. Према томе, најреалнији начин утврђивана тарифе у Србији треба утврдити на основу пропорционалности – где је врста услуге – кабловско реемитовање у пропорционалном односу са врстом услуге у Србији: колико се износ тарифе у СР Немачкој пропорционално садржи у рачуну за кабловско реемитовање у Србији. Када се такав однос утврди он се затим ставља у однос са рачуном за кабловско реемитовање у Србији а за резултат добијамо – пропорционални износ тарифе која би се одредила у Србији.
7. Ако је просечни месечни рачун у СР Немачкој 17 Eура (51Еура је тромесечни рачун) X 113 (тренутни средњи курс динара) то је =1921din
– ако је месечна тарифа за кабловско реемитовање у СР Немачкој 0,67E (8.10 Еура :12 месеци) x113=7,57din
– затим постављамо математичку формулу. Стављамо у однос кабловски рачун и накнаду у СР Немачкој са кабловским рачуном у Србији да би се израчунала пропорционални износ тарифе у Србији: 1921 : 7,57=1100(просечни рачун за кабловску у Србији) : X (непозната тарифа у Србији)
– 1921X = 7,57X1100
– износ тарифе у Србији по математичкој пропорцији је X= 4,34din =0,39E
– Пропорционална месечна тарифа је 4,34 динара у Србији.
8. ОФА је одредила нижи износ од овог, утврђеног од 4,34 динара јер је (осим умањења због одступања у бројевима, статистичким узорцима) узела као корелативни елеменат да у Србији има око 1.250.000,00 кабловских прикључака (та вест је изашла у листу 24 часа али ОФА тренутно није у могућности да прибави наведени податак иако је покушала да сазна и преко РАТЕЛ). Множећи овај претпостављени број прикључака са 2.5 динара предложене месечне тарифе дошло се до минималног износа од око 3.125.000,00 динара месечне накнаде. Ова накнада (уз месечни одбитак трошкова рада организације 30% – 937.500 динара) припада укупном новчаном збиру за исплату тантијема – 2.187500 динара. Ово је утврђено, по претпостављеном броју фотографија које се реално могу очекивати да се реемитују кроз све програме кабловских реемитера. Тај број се креће од 350 – 550 фотографија месечно (у просеку се дневно саопшти кроз реемитовање програма између 12 – 18 фотографија).
ОФА је узела за поређење (док се не утврди тарифа и план расподеле) ценовник УЛУПУДС – тарифа за фотографе. Ту није исказано емитовање фотографија али се пошло од најприближнијег визуелног медија – интернета (минимални износ 50 евра по постављању на интернет страницу а која се увећава 200% за глобално коришћење мреже – ОФА је ипак, задржала овај минимални износ као економско, рационалано прихватљив).
прилог: – извештај РАТЕЛ;
– тарифа УЛУПУДС;
– реемитоване фотографије у једном делу дневних програма; (снимњено на цд)
Затим је урађена анализа прихода од корисника:
– 50 евра x 113 динара = 5650 динара је накнада по фотографији
– 5650 динара, х 350 реемитованих фотографија = 1.977.500 динара < 2.187500 динара; – 5650 динара х 450 реемитованих фотографија = 2.542.500 > 2.187.500
– 5650 динара х 550 реемитованих фотографија 3.107.500 > 2.187.500
– сваки повећани број реемитованих фотографија преко претпостављеног износа од 2.187.500 динара сразмерно се умањује износ за тантијему по реемитованој фотографији.
Ово је све под претпоставком да кабловски реемитери имају 1.250.000 кабловских и миркоталасних система прикључака. У случају да се овај број прикључака не поклапа, односно да је уплата кабловских реемитера значајно нижа и одступа од одређене тарифе и претпостављеног прихода, у том случају ОФА ће тражити измену тарифе.
8.2. За смањење пропорцијалног износа од 4.34 динара по прикључку узето је у обзир да се не ради о тачном, егзатном примеру из области фотографије већ из области филмског програм и ликовне уметности (без фотографије) и да је накнада одређена по собама а не прикључцима. Остаје питање да ли је то требао да буде основни разлог за смањивање ове пропорционалне накнаде пошто није било могуће да се размотри бројчани однос (није била доступна ни једна анализа у иностранству или код нас) између филмских и дела ликовне уметности које се реемитују с једне стране и броја реемитованих фотографија (овде не улазимо у важност и поређење различитих духовних творевина и медија) с друге стране као и однос накнаде по собама и прикључака за одређену категорију становништва с једне стране и кабловских прикључака с друге стране.
9. Један део чланова Управног одбора је указао да је ниско одређена тарифа и да је ОФА требала да се придржава пропорционалног износа БИЛД КУНСТ али и других.
9.1. Спуштањем висине накнаде од висине пропорционалне накнаде од 4.34 динара смањили смо износ накнада за фотографе а дозволили већу зараду и богаћење, без основаног разлога, кабловским реемитерима у Србији. Кабловски реемитери у овом случају, много више зарађују од осталих, па пропорционално више него и у СР Немачкој.
4. ПДВ И ИЗНОС ТАРИФЕ
4.1. У Износ накнаде тарифе 2.5 динара није укључен пдв (порез на додату вредност) већ на наведени износ од 2.5 динара треба додати износ пдв-а а у складу са законским прописима.
_______________________
директор ОФА Светлана Вукадиновић